Ovaj prirucnik služi za zdravstveno prosvecivanje žena, bez obzira na godine starosti. S jedne strane, on služi da im ukaže na to, koje je stanje u dojkama normalno za koju starosnu grupu žena, koje su promene prirodne, a koje nisu. S druge strane, da svim ženama ukaže na cinjenicu, da mladost nije garancija za zdravlje.
Cilj ovog teksta je da ukaže koliko je važno da se obrati pažnja na svoje dojke, pa i na svoje zdravlje uopšte. Ni jedna žena nije imuna na dobrocudne ili zlocudne promene u svom organizmu. Žena treba da bude svesna, da najstrašnija stvar nije otkriti promenu u dojci, nego zanemariti je. Blagovremenim pregledom može se uvrditi stepen i priroda promene i jedino je tako moguce preduzeti ispravne mere ka izlecenju.
Važno je napomenuti, da žene ne smeju koristiti ovaj materijal da bi same postavile dijagnozu, niti da preduzmu lecenje na svoju ruku. Ako primete u dojci bilo kakvo odstupanje u odnosu na prethodno stanje, treba obavezno da se obrate lekaru. Promene su najcešce dobrocudne, ali najbolje je da to potvrdi lekar specijalista nakon pregleda.
Postoje razne klasifikacije u pogledu dobrocudnih promena u dojkama. Pacijentkinje najcešce zanima kako odredene promene u dojci izgledaju i kakav osecaj stvaraju, dok lekare najviše zanima kakva je njihova grada pod mikroskopom. Na osnovu pregleda prstima, nalaza ultrazvuka, mamografije, a ponekad i punkcije (izvlacenje sadržaja iglom i špricem), a ukoliko je neophodno i snimanjem magnetnom rezonancom, oni postavljaju dijagnozu i mogu da odrede potreban tretman.

Uvod

Dojke su pomocni organi razmnožavanja koje se nalaze na prednjem zidu grudnog koša i leže na velikim grudnim mišicima.
Dojka se sastoji od:
- vezivnog tkiva, koje povezuje celije i daje im oblik i cvrstinu,
- masnog tkiva, koje u reproduktivnom periodu žene (dok ima menstrualne cikluse) cini 80 - 85 % dojke,
- žlezdanog tkiva, tacnije od režnjica sacinjenih od žlezdanog tkiva, iz kojih polaze kanalici koji sprovode mleko. Više povezanih režnjica, obicno oko 15, cine režnjeve. Kanalici koji polaze iz režnjica žlezdanog tkiva se medusobno spajaju u sve vece. Oni se susticu u rezervoaru pod bradavicom, gde se završavaju sa nekoliko otvora na njoj.
Velicina dojki je potpuno neujednacena medu ženama. Fiziološka razlika u velicini dve dojke kod iste žene je vrlo cesta pojava, a ponekad može biti posebno naglašena. Ova disproporcija (nesklad u velicini) može da prouzrokuje psihicke probleme kod žene, stvarajuci osecaj nesavršenstva tela, buduci da su dojke simbol ženstvenosti.
Kružni, obicno tamnije pigmentisani deo kože na vrhu dojke se naziva areola. U centru areole nalazi se ispupceni deo, bradavica.
Dojka je organ koji kroz život žene nekoliko puta prolazi kroz drasticne unutrašnje, a ponekad i spoljne, promene. Promene nastupaju u predpubertetu, nastavljaju se kroz pubertet, pa kroz zreli životni period žene, kada ona ispunjava svoju osnovnu funkciju kroz dojenje. Promene se dešavaju sve do perioda menopauze, kada dolazi do postepenog gubitka žlezdanog tkiva u dojkama. Sve ove promene su posledica uticaja hormona jajnika na dojke.

1. DOJKA U PUBERTETU

Stimulacijom reproduktivnim hormonima koji nastaju u jajnicima ( estrogen i progesteron ) dojka se u pubertetu uvecava, zahvaljujuci rastu žlezdanih režnjica i kanalica, kao i uvecanju masnog tkiva u njoj. Areola sa bradavicom se takode uvecava i postaje osetljiva na dodir.

2. DOJKA U ZRELOM PERIODU ŽENE

U zrelom (generativnom) periodu žene, po zapocinjanju menstruacije, su prisutne ciklicne, mesecne promene u tkivu dojke, takode uslovljene hormonima jajnika. Neretko se javlja karakteristicno premenstrualno uvecanje dojki, privremeni otok i pojacana osetljivost. Ovi simptomi nestaju nekoliko dana po zapocinjanju menstruacije i novog ciklusa.
Za vreme trudnoce dolazi do kontinuiranog povecavanja inace sitnih režnjica, koji za vreme dojenja proizvode mleko. Areola i bradavica takode postaju vece i tamnije.
Reproduktivni hormoni su važni za razvice dojke i za vreme dojenja. Estrogeni uticu na rast žlezda i mlecnih kanalica, dok progesteron stimuliše razvoj celija koje proizvode mleko. Prolaktin, koji se stvara u hipofizi mozga, stimuliše proizvodnju mleka. Mišicne celije, koje okružuju režnjice, svojom kontrakcijom (grcenjem) omogucuju istiskivanje mleka.
Držanje i oblik dojke zavise od Kuperovih veza. Ove veze su gradene od potpornog vezivnog tkiva i polaze od kože prema unutrašnjosti dojke. Njihova zategnutost i elasticnost doprinose dobrom obliku i držanju dojki. U mladem životnom dobu ove veze su jace, i otuda dojke mladih žena izgledaju cvršce i održavaju svoj oblik. Vremenom dolazi do popuštanja ovih veza, te se kod starijih žena javljaju opuštene dojke. Ovo je narocito izraženo u postmenopauzalnom periodu, kada i žlezdano tkivo, koje ima funkciju proizvodnje mleka, u vecoj ili manjoj meri ustupa mesto mekom masnom tkivu.
Limfni sistem, posebna mreža kanala - limfnih sudova, drenira (odvodi) višak meducelijske tecnosti iz dojke. Limfni cvorovi duž limfotokova filtriraju limfu, oslobadajuci je od nepoželjnih i štetnih stranih tela, kao što su bakterije i virusi. U slucaju razvoja raka dojke, celije raka mogu dospeti u limfne sudove preko kojih stižu do limfnih cvorova. Limfni cvorovi ih zaustave i zadrže izvesno vreme.

Dobrocudna stanja u dojci

U toku života svaka druga žena ce imati pojave kao što su bol u dojci ili dojkama, cvor u dojci, upala cele ili dela dojke, odnosno iscedak iz bradavice. Nacelno, ovakva stanja su znatno reda u menopauzi, jer je proizvodnja hormona jajnika, koji su svakog meseca znacajno uticali na stanje u dojkama tokom prethodnih 35 do 40 godina, svedena na minimum.
Statisticki posmatrano, dobrocudne promene u dojci, kao uostalom i zlocudne, su cešce kod žena koje nisu radale, koje imaju neredovne menstrualne cikluse ili su imale u porodici nekog sa rakom dojke. Kod žena koje redovno koriste tablete protiv zaceca, kao i kod gojaznih žena, ove promene se rede zapažaju.

1. FIBROCISTICNA BOLEST DOJKI ( FIBROCISTICNA DISPLAZIJA )

Fibrocisticna bolest je stanje u dojkama, po pravilu obostrano, koje se opisuje kao granulirana ili zrnasta struktura dojki. Ovo je najcešca dobrocudna promena koja se javlja u preko 50 % žena koje prilikom pregleda prstima imaju neujednacenu strukturu dojke. Bolest se najcešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklicno ponavlja. Menstrualni ciklusi kod ovih žena su cesto umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci obicno manjeg hormonalnog poremecaja. Hormonski disbalans, narušena ravnoteža estrogena i progesterona, dovodi do brojnih promena u tkivu dojke, koje zajednicki nazivamo fibrocisticna bolest. Ovakve promene se cesto javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.
Pregledom ovakvog tkiva pod mikroskopom nakon biopsije (uzimanja uzorka tkiva) se otkriva, da se u mlecnim kanalicima odigrava bujanje celija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. Cesto dolazi do sužavanja ili zatvaranja mlecnih kanalica, što rezultira stvaranjem cisticnih formacija (cista) unutar kanalica. U režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuce adenoze, (režnjici postaju naglašeniji ili bivaju protkani ožiljnim tkivom), koje tada može davati sliku cvora u dojci.

Ultrazvucni snimak izražene displazije dojke pracene adenozom.

Polovinom osamdesetih godina XX veka postavljena je nova klasifikacija za bujanje celija koje se dešava u mlecnim kanalicima kod fibrocisticne bolesti dojki. Po njoj, bujanje celija se deli na bujanje bez atipije celije i sa atipijom celije.
Atipija je rec koja opisuje kako abnormalne celije izgledaju pod mikroskopom. Posmatrane pod mikroskopom, sve normalne celije nekog organa izgledaju vrlo slicno. Ako neka celija medu tim normalnim i zdravim izgleda drugacije, ona je atipicna, i može vremenom da preraste u zlocudnu.


Kategorije dobrocudnih promena u dojci nakon mikroskopskog pregleda tkiva su:
- promene bez bujanja celija : u 70 % slucajeva
- promene sa bujanjem celija, bez atipije celija : 26 %
- promene sa bujanjem celija, sa atipijom celija : 4 %
Iz ovih procenata se sabiranjem lako može izracunati da su 96 % promena u dojkama potpuno dobrocudne i ne prelaze u rak.
Atipicno bujanje celija unutar kanalica, posebno ako kod žene postoji i porodicna istorija raka dojke, povecava rizik od nastanka raka dojke na 20 % od pojave takvog stanja, za narednih 15 godina, koliko se pacijentkinje obicno prate. Mora se napomenuti, da je najkriticniji period za nastanak raka u toku prvih 10 godina nakon postavljanja dijagnoze. (To znaci, da ce svaka peta žena koja ima razvijeno atipicno bujanje celija, ranije ili kasnije, oboleti od karcinoma dojke.)
Tretman fibrocisticne bolesti dojke, mada ne rešava uvek problem, može da ukljucuje:
- nošenje cvrstih grudnjaka,
- ishrana bogata vocem, povrcem i žitaricama, a siromašna masnocama,
- smanjeni unos soli u organizam,
- uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina,
- izbegavanje preteranog unosa kofeina ( kafa i jaki cajevi )
- uzimanje lekova po preporuci lekara.

2. ISCEDAK IZ BRADAVICE

Pod ovim stanjem se podrazumeva pojava sekreta iz bradavice izvan perioda trudnoce ili dojenja. Kako je dojka žlezda, sekrecija iz bradavice žene u zrelom periodu nije retka pojava i ne predstavlja obavezan znak bolesti dojke. Izvesna dobrocudna stanja u dojci mogu uzrokovati ovakav simptom.
Na primer, mala kolicina iscetka iz bradavice se po pravilu konstatuje kod žena, koje redovno uzimaju tablete protiv zaceca, lekove za umirenje ili neke druge lekove. Cešce se iscedak pojavljuje iz obe dojke, mada može biti i samo iz jedne.
Iscedak iz bradavice može varirati kako po boji, tako i po kvalitetu. Žene sa fibrocisticnim stanjem u dojkama cesto imaju zelenkast ili braonkast iscedak.
Žuckast, providan, belicast ili zelenkast iscedak iz bradavice obicno nije znak zabrinjavajuceg stanja u dojci. Po potrebi, lekar se u ovim slucajevima može odluciti za uzimanje brisa iscetka na citološku analizu. Ovakav iscedak najcešce ne iziskuje terapiju. Cesto se zapaža i spontani prestanak sekrecije na bradavici. Gust žuto-zeleni iscedak može predstavljati znak upalne promene u dojci, kada zahteva antibiotski, i u retkim slucajevima, hirurški tretman.
Iscedak koji po pravilu zahteva hirurški tretman je onaj, koji u sebi sadrži manju ili vecu kolicinu krvi. Boja takvog sekreta može varirati od bledo-roza do potpuno crvenog, braon ili potpuno crnog. Najcešci uzroci ovakvog stanja su dobrocudni tumori papilomi unutar mlecnog kanala , ili pak znacajnije bujanje celija unutar mlecnog kanala. S obzirom, da ovakav nalaz u vrlo malom procentu može znaciti i prisustvo zlocudnog tumora, neophodan je hirurški tretman - otklanjanje sistema kanalica u kojima se nalazi krvav iscedak.

3. MASTITIS ( UPALA DOJKE )

Upala dojke van perioda dojenja je reda pojava. Ako se upala i javi, obicno je ogranicena na manji deo dojke ( 2-5 cm u precniku ), uglavnom u predelu oko areole. Manifestuje se otokom, jasno ogranicenim crvenilom, bolom u toj regiji, neretko gnojnim iscetkom na bradavici. Povišena telesna temperatura nije obavezan znak za mastitis, odnosno oduststvo povišene temperature ne znaci i odsustvo mastitisa.
U pocetnim fazama prepisuje se antibiotski tretman uz istovremenu primenu alkoholnih obloga.U slucaju pojave razmekšanja, najcešce u središnjem delu upalnog procesa, što oznacava prisustvo gnoja, preporucuje se hirurško lecenje. Ono se izvodi prosecanjem kože nad razmekšanjem pod kratkom lokalnom anestezijom, odstranjivanjem gnojnog sadržaja i dodatnim višednevnim ispiranjem u ambulanti.
Ukoliko se mastitis više puta ponavlja, što je najcešce slucaj, obicno se savetuje hirurško lecenje koje podrazumeva odstranjenje regije u kojoj se upala ponavlja. Ponekad i pored takvog tretmana dolazi do recidiva (ponovne upale). Uvucenost bradavice kod ogranicenog mastitisa, pogotovo kada se razvija u okolini ili pod areolom, je cest slucaj, ali je treba razlikovati od uvucenosti bradavice izazvane tumorom.

4. MASTALGIJA - MASTODINIJA ( BOL U DOJCI )

Bol u dojci je najcešci simptom na koji se žena žali u vezi sa svojim dojkama. Prakticno da ne postoji žena, koja u toku svog života nije imala ovakve tegobe. Bolovi, koje žene opisuju kao periodicne, koji su najjaci pred nastupajuci menstrualni ciklus, javljaju se obostrano u dojkama. Ako bolovi prestaju po nastupanju novog ciklusa, oni ne predstavljaju signal za opasno stanje u dojci ili dojkama.
Uzrok ovakvih bolova su po pravilu mali hormonalni poremecaji, koji se najcešce spontano normalizuju. Bolovi mogu biti razlicitog intenziteta, od blagih do izrazitih, koji ženu onemogucavaju u vršenju svakodnevnih aktivnosti. Cesto se javljaju u vidu probadanja ili žiganja. Ukoliko se javljaju u levoj dojci, mogu biti pogrešno protumaceni kao bolovi poreklom od srcanih oboljenja. Treba ih razlikovati i od bolova, koje pacijentkinje opisuju da zrace prema spoljnjem delu grudnog koša, ramenu i nadlaktici, jer su oni obicno neurološkog porekla. Ovi poslednji su cesto povezani sa degenerativnim oboljenjima vratnog dela kicme, te iziskuju konsultaciju neurologa ili fizijatra. Vrlo retko se ovakvi bolovi u dojkama zadrže u toku celog ciklusa, ali kad su trajni i intenzivni, zahtevaju sistematsku ili lokalnu hormonalnu terapiju.
Bolovi u dojci koji treba da budu ozbiljno shvaceni i koji iziskuju temeljno ispitivanje su sledeci:
- bolovi povezani sa traumom dojke ( kao posledica mehanickog povredivanja), kada se cesto zapaža modrilo kože u toj regiji,
- bolovi koji su vezani za upalne procese ( mastitis ),
- kada se uz bolnost dojke konstatuje i cvor ili drugo otvrdnuce u dojci,
- kada se bolovi javljaju u predelu vecih i napetih cista, potrebna je punkcija koja dovodi do nestanka bola.
Ako žena primeti neke od ovih simptoma, bez odlaganja treba da se javi svom lekaru, koji ce je uputiti u odgovarajucu zdravstvenu ustanovu gde ce se preduzeti potrebne mere. Treba da se zna, da bol u dojci izuzetno retko predstavlja znak zlocudne bolesti (raka) dojke, jer je rak po pravilu bezbolan, cak i u odmaklim stadijumima.

Dobrocudni tumori dojke

Dobrocudni tumor dojke je po pravilu jasno ogranicen.	Zvezdolika senka oznacava zlocudni tumor dojke.

Tumori dojke, kako dobrocudni tako i zlocudni, mogu nastati prakticno iz svih tkiva od kojih je dojka gradena. U daljem tekstu se koriste latinski nazivi tumora, jer se oni ne mogu doslovce prevesti. Nazivi ukazuju na strukturu tumora, odnosno iz kojeg tkiva je on nastao.

A FIBROEPITELNI TUMORI

1. FIBROADENOMI (TUMORI ŽLEZDANO-OŽILJNOG TKIVA)

Najcešci dobrocudni tumori dojke kod žena ispod 30 godina su fibroadenomi. Oni su najcešce relativno mali tumori od oko 2-3 cm u precniku, mada ponekad mogu biti i veci, cak i gigantski, velicine iznad 6-7 cm.
Fibroadenomi su najcešce okrugli (ili okruglasti), cvrsti, dobro ograniceni, ali nisu inkapsulirani (ucaureni) tumori. Iako su uglavnom bezbolni, najcešce ih žena sama primeti i opisuje ih kao kliker ili kuglu » što beži pod prstima«. Ovi tumori se umereno uvecavaju pred kraj menstrualnog ciklusa, kada mogu biti bolni, spontano ili na dodir.

Fibroadenomi su gradeni iz žlezdanog tkiva i vezivne potpore. Mogu biti :
- intraduktalni, što znaci da se nalaze u mlecnom kanalu,
- periduktalni, što znaci da se nalaze u okolini mlecnog kanala.

Ultrazvucni snimak fibroadenoma dojke.

Starenjem žene od ranije postojeci fibroadenom isto podleže starenju i diskretno se smanjuje. Vrlo retko se dešava, da se fibroadenomi uvecavaju u postmenopauzalnom perodu žene (po prestanku menstruacije), bez obzira na supstitucionalnu hormonalnu terapiju, koja ima za cilj da nadoknadi hormone koje jajnici više ne proizvode. U trudnoci i laktaciji (dojenju) može doci do uvecanja fibroadenoma na racun njegovog žlezdanog dela, sa ili bez produkcije mleka u kanalicima fibroadenoma.
Veoma retko, duktalni ili lobularni karcinom » in situ« ( rak, koji se nije proširio van mesta gde je nastao) se može pojaviti u fibroadenomu.

2. FILODES TUMORI ( CISTOSARKOMA FILODES )

Ovaj tumor predstavlja malignu (zlocudnu) varijantu fibroadenoma.
Filodes tumor u sebi sadrži dobrocudne epitelne celije, ali je tkivo koje ih povezuje zlocudno. Ukoliko u tumoru nema epitelnih celija, vec je tumor graden samo od meducelijskog tkiva, on ima mnogo agresivniji rast i lošiju prognozu u pogledu ozdravljenja pacijenta. Obicno se javljaju kod žena od 40 - 50 godina starosti. Karakteristicna slika filodes tumora je jasno ogranicen tumor, najcešce graden iz više delova, glatke površine, sa izrazito brzim rastom.

Filodes tumor dojke na snimku magnetnom rezonancom.

Ponašanje filodes tumora je cesto nepredvidivo. Vecina ovih tumora predstavlja lokalni problem i ne metastazira (maligne celije iz tumora ne napuštaju mesto nastanka i ne šire se po organizmu). Samo oko 20 % ovih tumora metastazira, i to krvnim putem, ne limfotokovima. Iz ovog razloga se prilikom operativnog lecenja ne odstranjuju limfni cvorovi pazuha.
Po novijoj klasifikaciji filodes tumori se dele na dobrocudne i zlocudne, mada bi bila ispravnija podela na manje i više zlocudne.
Lecenje je obavezno hirurško i podrazumeva odstranjenje tumora sa zaštitnim rubom zdravog tkiva oko njega, a u slucaju da zahvata veci deo dojke, i odstranjenje celokupnog tkiva dojke. Time se tretman okoncava uz redovno pracenje, sa kontrolnim pregledima kod lekara specijaliste 3 - 4 puta godišnje.

3. HAMARTOMI ( FIBROADENO LIPOMI- MEŠOVITI TUMORI GRAÐENI OD ŽLEZDANO-MASNO-OŽILJNOG TKIVA)

Hamartomi su dobrocudni tumori dojke koji su cesto asimptomatski (ne izazivaju tegobe, niti se mogu napipati) i slucajno se otkrivaju prilikom ultrazvuka ili mamografskog pregleda. Ovaj tip tumora se najcešce pojavljuje posle 35. godine života žene.
Mogu biti potpuno ili delimicno inkapsulirani (ucaureni). Kada preovladavaju cvršca vezivna tkiva u tumoru u odnosu na ostala tkiva, ovi tumori postaju opipljivi, jer su tada tvrde konzistencije. Kada se otkriju, mogu ponekad predstavljati problem u razlikovanju od drugih dobrocudnih tumora, ili cak i zlocudnih, te je lecenje iz tog razloga po pravilu hirurško.

B OSTALI TUMORI

1. CISTE

Ciste predstavljaju najcešcu otvrdlinu koja se pronalazi kod žena izmedu 40. i 50. godine života. Ciste su tecnošcu ispunjeni prostori koji nastaju od pocetnih režnjic-kanalic jedinica ili iz zapušenog proširenog kanalica. Ciste se mogu javiti pojedinacno ili više njih istovremeno samo u jednoj dojci, ali cesto i u obe.
Po velicini mogu varirati od mikroskopskih (kada se ne mogu napipati), do velicine od nekoliko centimetara. Male ciste obicno ne prouzrokuju vece tegobe, ali one mogu da se uvecaju i postanu bolne pred nastupajuci menstrualni ciklus. Ciste treba razlikovati od solidnih okruglastih tumora (fibroadenoma), ali i od cisticnih tumora.

Ultrazvucni snimak pojedinacne i grupisanih cista u dojci.

U slucajevima malih cista bez posebnih tegoba, koje ne nestanu spontano, tretman se sastoji samo od pracenja putem redovnih kontrola kod specijaliste, uz povremene ultrazvucne kontrole, a bolne i vece ciste se punktiraju. Punkcija ciste znaci da se sadržaj izvlaci iglom i špricem, nakon cega cista najcešce potpuno nestane. Ukoliko se cista ponovo pojavi, punktiranje se cesto ponavlja, posebno kada su ciste napete i samim tim i bolne.
Prilikom punkcije se najcešce dobije žuckast do zelenkast, lagano zamucen sadržaj. Ciste toliko retko prelaze u maligno oboljenje, da se punktirani sadržaj cesto i ne šalje na analizu. Medutim, pojava sveže ili stare krvi u punktiranom sadržaju ciste može biti znak za lekara specijalistu da zatraži citopatološku analizu takve tecnosti (analizu celija iz sadržaja ciste). U tom slucaju, kao vid tretmana, primenjuje se i biopsija (hirurško vadenje) ciste.

2. ADENOZA DOJKE (BUJANJE ŽLEZDANOG TKIVA)

Adenoza podrazumeva skup promena unutar režnjica koje zapocinju umnožavanjem žlezdanih celija u lobulusu (režnjicu) cesto pracenih razvitkom ožiljnog tkiva i taloženjem krecnih soli (kalcifikacija). Ako se promena manifestuje u obliku otvrdline, naziva se adenozni tumor.
Adenoza se relativno cesto pronalazi u sklopu fibrocisticne bolesti dojki u vidu manje-više plocastog tumora, uglavnom elasticnog i nejasno ogranicenog od okoline. Ponekad predstavlja veliki dijagnosticki problem i zahteva hiruršku terapiju. Ukoliko se mamografijom i ultrazvukom nedvosmisleno može zakljuciti, da ne postoji sumnja na zlocudan proces u adenozi, pacijentkinje se dalje redovno kontrolišu ( ne rede od 4 puta godišnje).

3. FIBROZA ( OŽILJAVANJE )

Fibroza oznacava umnožavanje vezivnog tkiva u dojci, dok žlezdani deo tom prilikom biva smanjen. Smanjuje se kako broj, tako i obim režnjica. Retko je prisutno u celoj dojci u vecem stepenu.
Fokalna (ogranicena) fibroza se može manifestovati kao opipljiv tumor, ponekad vrlo cvrst i nejasno ogranicen od okoline, ili se konstatuje prilikom mamografije kao abnormalnost odredenog stepena u gradi dojke.Velicina tumora može varirati i ponekad zahteva vrlo ozbiljan tretman, ukljucujuci i hirurško lecenje.
Izvesna vrsta fibroze u dojci se može pojaviti kod inzulin- zavisnog dijabetesa (šecerne bolesti) koji se dugo leci.

4. DUKTEKTAZIJA ( PROŠIRENJE MLECNIH KANALA )

Ovaj termin oznacava proširenje uglavnom završnih mlecnih kanalica ispod areole, mada može zahvatiti i manje kanalice. Pravi razlog njenog nastajanja je nepoznat. Kao uzrok se cesto spominje pocetni upalni proces u kanalicu, koji vodi uništenju elasticnih niti u zidu kanalica, kao i ožiljavanju u okolini kanalica. Gust, žuckasto-belicast iscedak iz bradavice kod ovakvog stanja nije retka pojava.

Ultrazvucni snimak proširenog završnog mlecnog kanala dojke (duktektazija).

Ožiljavanje i kalcifikacija (taloženje krecnih soli) su sastavni deo ovog stanja koje, iz tog razloga, može dovesti do zabune i stvarati dileme prilikom mamografije ili ultrazvuka, imitirajuci sliku tumora.

5. INTRADUKTALNI PAPILOMI ( PAPILOMI U MLECNOM KANALICU )

Papilomi predstavljaju dobrocudnu promenu u dojci u vidu nabujalih celija unutrašnjosti kanalica, koje formiraju resicast tumor. Ovi papilomi se najcešce javljaju u glavnim (završnim) mlecnim kanalima pod areolom. Njihova najcešca manifestacija je krvav iscedak na bradavicu (od blago žuckastog ili bledo crvenkastog do potpuno crvenog, braonkastog ili crnog).
Tumori su cesto mali ( 1-3 mm ) i ne mogu se napipati.
Papilomi ponekad mogu biti i veci ( 2-4 cm), posebno oni koji formiraju manju ili vecu cistu oko sebe, ispunjenu krvavim sadržajem. Ponekad se javlja veci broj papiloma istovremeno, zahvatajuci nekoliko mlecnih kanalica. Zbog postojanja mogucnosti da se radi o papilarnom raku dojke, svaki krvavi iscedak iz bradavice, bez izuzetka, zahteva citopatološku (analizu celija iscetka) ili patohistološku analizu (analizu tkiva nakon hirurškog odstranjenja tumora) i lekar specijalista ce se, u svakom slucaju krvavog iscetka iz bradavice, po pravilu, odluciti za biopsiju. Hirurški tretman podrazumeva odstranjenje papiloma zajedno sa zahvacenim delom kanalica. Rez obicno nije tako veliki, da bi ostavio estetske posledice na dojci. Medutim, nakon operacije, deo oko areole i bradavice može postati utrnut ili manje osetljiv.

6. LIPOMI ( TUMORI MASNOG TKIVA )

Lipomi su dobro ograniceni tumori koji se mogu razviti u bilo kom delu dojke, a gradeni su od masnog tkiva. Teško se mogu opipati, a ukoliko se napipaju, oni su meki, pokretni, dobro ograniceni i glatki. Cesto se javljaju u sklopu generalne lipomatoze (kada je prisutno više masnih tumora istih karakteristika na razlicitim delovima tela). Ovi tumori se rede operišu, i to uglavnom kada rastu brzo, kada postanu spontano bolni ili kada dode do nekroze (odumiranja jednog njegovog dela) u njima, praceno taloženjem krecnih soli Tada mogu, kako klinicki, tako i mamografski ili ultrazvucno, podsecati na druge dobrocudne, pa cak i zlocudne tumore.

7. VASKULARNI TUMORI ( TUMORI POREKLA KRVNIH SUDOVA )

Ovaj tip tumora je graden iz kapilara ili sunderaste forme isprepletenih malih venskih krvnih sudova. Retko se javljaju u dojci. Ukoliko se nalaze u površinskim slojevima dojke, prosijavaju ispod kože, dajuci izgled potkožnog krvnog ugruška. Ukoliko su dublje locirani, teško se otkrivaju, jer su meke konzistencije. Dobro su ograniceni od okoline, u koju ne urastaju. Ukoliko dode do njihove transformacije u zlocudni angiosarkom, dolazi do izrazito brzog rasta sa infiltracijom (urastanjem) u okolna tkiva. Zbog svoje dobre prokrvljenosti (gradeni su od finih krvnih sudova) ponekad se mogu pogrešno dijagnostikovati kao dobro prokrvljeni zlocudni tumori, i tada je neophodna njihova biopsija. Vrlo retko su prisutna krvarenja u ovoj vrsti tumora. Krvarenja su najcešce posledica povrede, a samo izuzetno spontana.

8. GRANULARNO CELIJSKI TUMORI

Na pocetku XX veka se mislilo da ovi dobrocudni tumori poticu od mišicnog tkiva, ali se, zahvaljujuci elektronskom mikroskopu, utvrdilo njihovo poreklo od celija koje grade omotace perifernih živaca. Od svih tumora ove vrste samo se oko 6 % razvija u dojci. Period javljanja je oko 40. godine života žene.
Karakteristike ovih tumora je da imponuju kao zlocudni tumori dojke, jer su izrazito cvrsti pri pregledu prstima ( « kao kamen tvrdi « ) i fiksiraju kožu. Njihovo potpuno hirurško odstranjenje dovodi do izlecenja.

9. MASNA NEKROZA U DOJCI (ODUMIRANJE MASNOG TKIVA)

Ona je cesto povezana sa traumom (povredivanjem), hirurškom intervencijom na dojci ili zracenjem. Medutim, razlog njenog nastanka može biti i nepoznat. Javljaju se u vidu cvora, cesto nejasno ogranicenog, sa bolovima i neretko fiksiranjem i uvlacenjem kože. Obavezna je biopsija ovakve promene ( vadenje celog cvora ).

Bolesti bradavice

1. PAPILOMATOZA I ADENOM BRADAVICE ( IZRAŠTAJI NA BRADAVICI)
Ovi tumori nastaju bujanjem celija završnog dela mlecnih kanalica i ponekad rastu u unutrašnjosti bradavice. Tada se ispoljavaju u granulacijama ( grozdastim izraštajima ) ili ulceracijom (ranicom) na bradavici. Period javljanja je izmedu 40. i 50. godine života žene. Adenomi bradavice mogu biti pogrešno dijagnostikovani kao ožiljavajuca papilomatoza ispod areole, koja se obicno javlja dublje u dojci. Ovi tumori izuzetno retko zahtevaju lecenje. Ukoliko dode do promena njihovog izgleda i velicine oni se hirurški otklanjaju.

2. HRONICNI DERMATITIS BRADAVICE ( UPALA KOŽE BRADAVICE )
Ova promena se javlja u vidu crvenkaste površine na samoj bradavici, obicno pokrivene ljuspicama odumrle kože, cesto praceno svrabom. Ovakvo dobrocudno stanje je ponekad teško razlikovati od Padžetove bolesti bradavice. Ukoliko se iskljuci Padžetova bolest, što nije uvek jednostavno, lecenje se može prepustiti specijalisti za kožne bolesti.

3. PADŽETOVA BOLEST
Ovo stanje se manifestuje kao manje ili više crvena površina, u vidu fleka na samoj bradavici, koja se može pružati i u njenu okolinu na areolu, pa i izvan nje. Promena ima izgled ekcema, nekada sa perutanjem kože, a nekada izgleda kao površinska ranica na bradavici. Svrab je cesto prisutan, ali nije obavezan simptom. Padžetova bolest se javlja kao rezultat širenja zlocudnih celija raka dojke kroz završni mlecni kanal na površini bradavice. Ova bolest podrazumeva, da se ispod promene na bradavici zasigurno nalazi zlocudan tumor. Oko 1-2 % karcinoma dojke se prezentuje na ovaj nacin. Oko polovine žena sa promenom na bradavici imaju opipljiv tumor u dojci, a oko 90 % njih imaju dublje položen zlocudni tumor u mlecnom kanalicu.
Lecenje podrazumeva obaveznu biopsiju ovakve promene, a po tom, ukoliko se dokaže zlocudnost iste, tretman, kao i za svaki drugi rak dojke lokalizovan u njenom središnjem delu.

Važno je znati

Samopregled dojki

Najmanje što zdrava žena može da ucini za sebe je da sama pregleda svoje dojke jednom mesecno. Samopregled treba obavljati od 10. do 15. dana od prvog dana menstruacije. U menopauzi žena sama treba da odredi jedan dan u mesecu za samopregled i da, po mogucstvu, uvek pregleda svoje dojke približno istog dana.

Uputstvo za samopregled dojki

	1. Lezite na leda i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku ispod glave. 2. Koristite vrhove kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke da biste, ako postoji, opipali bilo kakav cvor ili otvrdlinu u desnoj dojci. 3. Prste pritisnite dovoljno cvrsto, ali ipak nežno, da biste osetili i upoznali strukturu svoje dojke. Upamtite kakav je to osecaj, jer je važno prepoznati i osetiti uvek isto. Normalno je osetiti cvrstu liniju u donjem polukrugu svake dojke.
	4. Vrhovima prstiju treba da pravite pokrete koji su prikazani na ovoj šemi. Možete odabrati kružne pokrete (A), pokrete gore- -dole (B) ili pokrete prema i od bradavice (C). Važno je koristiti uvek isti nacin, jer tako cete uvek prelaziti preko cele dojke, a i pomoci ce Vam da upamtite kakav je to osecaj pod prstima. 5. Uradite samopregled na isti nacin, prelazeci preko leve dojke desnom rukom.
	6. Samopregled obe dojke treba ponoviti istom tehnikom i u stojecem stavu, jednom rukom podignutom i stavljenom iza glave. Na ovaj nacin cete lakše pregledati gornji deo dojke i deo prema pazuhu. Pošto se neke promene lakše osete kad je koža mokra i nasapunjana, preporucuje se samopregled pod tušem. Svaki put pogledajte i kožu dojke i bradavicu, uocavajuci bilo kakve promene na njima. U slucaju da pronadete ili uocite bilo kakvu promenu odmah treba da se javite lekaru!

Najveci broj žena ne pregleda svoje dojke iz straha da ce otkriti cvor u njima, koji može biti rak dojke. Ni jedna promena u dojci nece nestati time što ce se ignorisati.
Pored redovnog samopregleda dojke preporucuju se i povremeni strucni pregledi dojke.

Mamografija

Mamografija je jedan od najboljih nacina za rano otkrivanje oboljenja dojke. To je bezbolna, neškodljiva rendgenska tehnika, kojom se dobija jasna slika o unutrašnjosti dojke. Pogrešno je izbegavati mamografiju, ukoliko je ona preporucena, iz straha od navodnog štetnog dejstva zracenja.
Prvi mamogram bi trebalo uraditi oko 40. godine života žene. Preko 40 godina starosti preporucuje se mamografija jednom godišnje ili jednom u dve godine. Kad žena prede 50 godina, mamografski pregled treba da se obavlja svake godine. Kod osoba sa povecanim rizikom od raka dojke (ako je neko od clanova ženske linije njihove porodice oboleo od raka dojke) prvu mamografiju treba uraditi pre 35. godine života, a dalji mamografski pregledi su neophodni jednom godišnje.

Postupak snimanja na mamografskom aparatu.

Ultrazvucni pregled

Ultrazvucni pregled dojki bi trebalo vršiti, u principu, po preporuci lekara, kada se u dojci otkrije bilo kakvo odstupanje od normalnog ili se iz nekog drugog razloga ukaže potreba za detaljnim uvidom u stanje dojke.
Mora se napomenuti, da najveci broj otvrdlina u dojci nisu zlocudne i ne predstavljaju rizik za njihov nastanak. Oko 85 % cvorova u dojkama dobije i histološku potvrdu dobrocudnosti nakon njihove biopsije (hirurškog odstranjenja).
Ako se i otkrije cvor u dojci, to ne znaci da se on mora i odstraniti. Postoji veliki broj dobrocudnih tumora i stanja u dojci koji se ne lece hirurški, vec su samo potrebne redovne kontrole lekara.

Pregled magnetnom rezonancom

Snimanje magnetnom rezonancom se koristi u slucajevima kada ni pregled lekara, kao ni ultrazvucno i mamografsko snimanje ne pruže dovoljno podataka na osnovu kojih se pouzdano može utvrditi da je promena u dojci dobrocudna. Zbog toga ovo snimanje treba da bude rezervisano samo za slucajeve izuzetnih dijagnostickih dilema.

Zakljucak

Od perioda devojaštva do duboke starosti prakticno svaka žena, bez izuzetka, prode bar jednom kroz neka od napred opisanih stanja u dojkama. Zbog toga izuzetno je važno da, kao svoj uvek dostupan lekar, svaka žena vrši samokontrole svojih dojki. Potrebno je uporediti trenutno stanje u dojkama sa stanjem od prethodnog meseca ili prethodnih meseci. Svoje menstrualne cikluse takode treba redovno pratiti, jer cak i diskretne promene ciklusa uzrokovane hormonalnim uticajem mogu znacajno uticati i na stanje u dojkama. U slucaju da se u dojci zapazi promena koja prethodno nije postojala i koja se ne menja u toku ciklusa, najbolje je da se obratite lekaru bez oklevanja, pa makar izazvali i lažnu uzbunu. Nemojte ipak zaboraviti da je najveci broj promena u dojkama dobrocudne prirode.
Posete lekaru treba prihvatiti prirodno, kao znak Vašeg ispravnog i pozitivnog odnosa prema svom zdravlju.

Napomene:
1. Ultrazvucni snimci, kao i snimak magnetnom rezonancom su preuzeti iz dokumentacije Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
2. Mamografski snimak za ilustraciju benignog i malignog tumora je preuzet iz brošure Krames Communications.
3. Ilustracija postupka snimanja na aparatu za mamografiju, Uputstvo za samopregled dojke i shema Struktura dojke su preuzeti iz brošura American Cancer Society.
4. Ilustracija normalnih i abnormalnih celija je preuzeta iz izvornog materijala sa Internet sajta Imaginis.