Slika 1.-Primarna slika kod pocetnog stanja bolesti

Slika 2.-Sekundarni sifilis

Slika 3. - Tercijarni sifilis

Sifilis, jednu od najozbiljnijih polnih zaraznih bolesti, sve rede susrecemo u razvijenim zemljama i zapadnom svetu, a sve cešce u zemljama u razvoju. Godišnje se u svetu zabeleži od 20 - 50 miliona slucajeva. Sifilis uzrokuje bakterija koja je prisutna u krvi i telesnim tecnostima zaražene osobe. Može živeti samo u toploj sredini kakva je u telu. Verovatnoca da se zarazite sifilisom nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom je jedan prema dva - narocito kada se radi o sifilisu u ranom razvoju. Kada se bolest prenese (kontakt sa ranom ili cirom), sto ili više sicušnih organizama, zvanih triponemes, produ kroz kožu.

Sifilis je bolest koja se tri deli u tri grupe. 

1.- venericni sifilis koji se prenosi polnim putem.
2.- nevenericni sifilis predstavlja konatalni sifilis koji nastaje intrauterinim prenosom sa zaražene majke na dete
3.- endemski sifilis koji se prenosi neseksualnim kontaktom medu ljudima ili preko kontaminiranih predmeta. 

Mikrobiologija
Sifilis, jednu od najozbiljnijih polnih zaraznih bolesti, sve rede susrecemo u razvijenim zemljama i zapadnom svetu, a sve cešce u zemljama u razvoju. Godišnje se u svetu zabeleži od 20 - 50 miliona slucajeva. Sifilis uzrokuje bakterija koja je prisutna u krvi i telesnim tecnostima zaražene osobe. Može živeti samo u toploj sredini kakva je u telu. Verovatnoca da se zarazite sifilisom nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom je jedan prema dva - narocito kada se radi o sifilisu u ranom razvoju. Kada se bolest prenese (kontakt sa ranom ili cirom), sto ili više sicušnih organizama, zvanih triponemes, produ kroz kožu. Posle samo pola sata predu u limfne cvorove u preponama, a sledeceg dana u krvotok odakle se distribuiraju po celom telu. Prode otprilike tri nedelje dok telesni odbrambeni mehanizam ne pocne delovati protiv njih. Prvi simptom sifilisa je cir (prišt) na vagini ili penisu (mada se ponekad može pojaviti na usnama ili anusu kao posledica oralnog ili analnog kontakta). Potom se oko prišta oblikuje tvrdo tkivo. Prišt postaje bezbolan cir ili rana iz koje kaplje tecnost i konacno zarasta, ostavljajuci ožiljak, za šta treba obicno oko tri nedelje. Vecina ljudi obrati se doktoru kada se pojavi rana; doktor ce uzeti uzorak tecnosti iz rane i pogledace da li su otekli limfni cvorovi na preponama. Doktor potom izvodi i test krvi kako bi utvrdio da li su se stvorila antitela u organizmu. Prenos sifilisa na nerodeno dete dogada se putem placente (posteljice). Pomocu testa krvi, uradjenog u prvih deset nedelja trudnoce, može se dijagnostikovatii bolest kod majke pre nego što se prenese na dete - prenos se ne dogada pre dvadesete nedelje. Majka se može leciti penicilinom i roditi potpuno zdravo dete. Mogucnosti lecenja ranog sifilisa penicilinom ili drugim antibioticima su vrlo dobre, a moguce je leciti cak uznapredovalu bolest. Dnevne inekcije penicilina (zajedno sa probenecidom koji održava visok nivo antibiotika u krvotoku) daju se tokom otprilike deset dana, ili se jedna doza injektira u mišic. Ljudima koji su alergicni na penicilin daju se zamenski antibiotici. Uzrocnik sifilisa je bakterija Treponema pallidum, iz porodice spiroheta. T. pallidum je patogena treponema, i za nju je karakteristicno da se ne može videti obicnim, svetlosnim mikroskopom. Treponeme su jako osetljive na uticaje spoljašnje sredine, tako da ih brzo ubija vrucina, hladnoca, dezinficijensi.

Oblici bolesti

Syphilis venerea (Lues)

Klinicka slika
Tok sifilisa se može podeliti po fazama u tri razlicita stadijuma: primarni (inicijalni), sekundarni (rezolutivni) i tercijarni (destruktivni).

Syphilis initialis (primarni)
Klinicka slika. Nakon 2-3 nedelje inkubacije bolesti, na mestu ulaska treponeme u organizam nastaje primarni afekat. Promena je najcešce smeštena na spoljnim genitalnim organima muškarca i žene. Primarni afekt se pojavljuje u obliku bezbolne promene u obliku papule koja se za dan-dva raspada. Baza papule se raspada, dok ivice postaju sve tvrde. Tako nastaje ulcus durum (ili tvrdi cankir). Ivice ulkusa su uvek malo izdignute, a pod pritiskom se oseca na tom mestu otvrdnuce. Tvrdi cankir traje oko mesec dana posle cega spontano nestaje. Uz primarni afekat uvek nalazimo i uvecane limfne cvorove koji su uz to i tvrdi i elasticni, medusobno podeljeni, pokretni u odnosu na podlogu.

Syphilis resolutiva (sekundarni)
Kao rezultat rasipanja treponema po celom organizmu putem krvi i limfe nastaje rezolutivni stadijum sifilisa. Ovaj stadijum bolesti javlja se dva meseca nakon infekcije i obeležen je opštim i kožnim simptomima.

Simptomi na koži. Generalizovani limfadenitis pocinje se razvijati pre pojave egzantema (osipa). Roseola syphilitica primaria (prvi sifiliticni egzantem) je jedini sigurni sifilisticni osip. 

Primarna sifilisticka roseola je makulozan osip, simetricno rasporeden, Osipi ne moraju biti simetricno rasporedeni, a morfe mogu biti razlicite velicine i oblika, najcešce su to papulozni osipi, ali mogu biti i makule. 

Vrlo važan u dijagnostici bolesti je tamnocrveni makulozni osip na dlanovima i tabanima (palmoplantarni sifilid). 

Condylomata lata (široki kondilomi) su papulozne promene karakteristicnog izgleda (relativno velike i plosnate papule) 

Opšti simptomi sekundarnog sifilisa obeleženi su pojavom umora, nocne glavobolje (cephalea nocturna), bolovima u dugim kostima (dolores osteocopi), mišicima i zglobovima. Povišena telesna temperatura može biti prisutna.

Syphilis latens
Stadijum latentnog sifilisa karakteriše nepostojanje subjektivnih i objektivnih znakova bolesti. Jedini nacin dokazivanja bolesti su pozitivni serološki testovi.

Syphilis destructiva (tercijarni)
Ovaj stadijum sifilisa karakterišu promene koje dovode do destrukcije tkiva. Smatra se da do razaranja tkiva dolazi reaktivacijom bolesti u podrucjima gdje su zaostale treponeme koje nije uništio imunološki mehanizam. Promene se javljaju obicno 3-5 godina od primarne infekcije i obicno su vezane uz pad imuniteta u organizmu. U podlozi destruktivnog stadijuma stoje granulomi (granulomatozna upala). Promene na koži i sluznicama. javljaju se kao tuberozni sifilid i kao gume. Tuberozni sifilidi su grupe cvorica velicine 0,5 cm. Ako egzulceriraju onda ih karakterše tuberoulceroserpinginozni sifilidi. Gume su veci cvorovi, velicine 1 cm, koji su smešteni duboko u koži, koji u svojoj evoluciji rastu, srašcuju sa kožom, omekšaju i na kraju prazne na površinu putem fistula. Tercijarni sifilis može zahvatiti i krvne sudove (mesaortitis syphilitica i kao posledica toga aneurizma aorte), kosti i CNS (tabes dorsalis, progresivna paraliza). Otprilike 3-7% nelecenih slucajeva razvija sliku neurosifilisa.

Nevenericni sifilis

Syphilis connatalis
Konatalni sifilis je oblik bolesti koji nastaje kod dece tako što treponeme predu sa zaražene majke na plod preko placente. 

Dijagnostika
Uzorci za dijagnostiku treponema mogu biti: bris površinskih lezija, tecnost, retko delovi tkiva i krv za serološka istraživanja. U novije metode spada korištenje tehnike PCR-a (Polymerase Chain Reaction) cime je moguce otkriti male kolicine DNA u razlicitom materijalu. Treponemski testovi dokazuju antitela specificna za treponemske antigene. Treponemski testovi postaju pozitivni tek posle pocetnih simptoma infekcije, a titrovi ostaju visoki u latenciji i nakon terapije.

a) FTA-ABS-test (Florescent Treponemal Antibody-Absorption Test) je standardni test indirektne imunofluorescencije (pozitivan je u 70-90% slucajeva).
b) hemaglutinacijski test blede treponeme je test pasivne hemaglutinacije; eritrociti se oblažu treponemama, zbog cega u kontaktu sa antitreponemskim antitijelima dolazi do hemaglutinacije.
c) imobilizacijski test blede treponeme temelji se na svojstvu antitreponemskih antitela da usporavaju i otežavaju kretanje treponema.
d) reakcija vezivanja komplementa (RVK) u kojoj je antigen T. pallidum iz testikularnih lezija kunica

Terapija
Antibiotska. Penicilin.